|
Stranica 1 od 2  U Zagorju smo, oko nas pravi domaći ambijent, a kad ono – Klapa Maslina dopire sa zvučnika Jeste li ikad ušli u dalmatinsku konobu i čuli, ne znam, Suzu za zagorske brege?
Prije par vikenda dečko i ja odlučili smo otići na neki mali, nazovi, izlet. I kuda ćemo, kamo ćemo – ajmo u Veliki Tabor! No, prije puta treba i nešto pojest pa smo svratili u Grešnu goricu na ručak (barem je takav bio plan). Parkiralište prepuno gostiju, što ljudi iz Zagreba i Slavonije, što stranaca (neki čak i iz Francuske). Fina obiteljska atmosfera, sve na svom mjestu. Ali… Ipak nešto ne štima. U Zagorju smo, oko nas pravi domaći ambijent, a kad ono – Klapa Maslina dopire sa zvučnika. Inače volim  dalmatinsku glazbu, ali… Halo, u Zagorju smo! Ništa, odustajemo od ručka u Grešnoj gorici i odlazimo u Trsek. Sudeći po vanjskom izgledu, vraćamo se u davnu povijest Zagorja (istina jest da se malo niže nalazi otpad automobila, ali nije gazda kriv kaj ima takve susjede). Priđemo malo bliže, a ono – magarci! Da, magarci. Koliko ja poznajem povijest Zagorja, ljudi nikad nisu držali magarce. No dobro, to su detalji. Restoran prekrasan, pravi zagorski štih. Fina zagorska klopa, čak i svira zagorska muzika. To jest, svirala je prvih desetak minuta, jer čim se skupilo malo više gostiju – opa, mijenja se ploča. No ovaj put ne slušamo dalmatinske klape nego „odlazimo“ u Slavoniju. Razljutilo me to. Iako u meni kola slavonska krv i ponosim se time, ali… Jeste li ikad ušli u dalmatinsku konobu i čuli, ne znam, Suzu za zagorske brege? Ili možda u Slavoniji čuli Dobro mi došel, prijatel? Naravno da niste jer se oni drže svog i ne dopuštaju da im se u to dira. Slažem se da smo svi mi Hrvati, ali svaki kraj ima svoje običaje i svoju kulturu koji nas međusobno razlikuju. Zašto se onda mi ne držimo svog? Sramimo li se onog što jesmo?
 Recimo, kad Dalmoši dolaze u Zagreb, mijenjaju li oni svoj način govora? Naravno da ne. Drže se svog „ča“ k'o pijan plota. Isto tako se ni Slavonci ne odriču svoje štokavštine. „Onaj tko me ne razumije, neka se potrudi razumjeti me. Ja se neću mijenjati“, odgovorio mi je prijatelj iz Zadra. Ima i pravo. Zašto bi netko trebao mijenjati način govora? Zašto se onda Zagorci prilagođavaju svakome? Zato što nas ne razumiju? Mene moji iz Zadra sve razumiju i nikad me nije bilo sram „kajkati“ u njihovom društvu.
No da se vratim na temu Velikog Tabora koji je jedan od simbola Hrvatskog zagorja. Došavši tamo dočekalo nas je neugodno iznenađenje – vrata zatvorena zbog preuređenja. Preuređenje, a turistička sezona u punom jeku?! Da ste samo vidjeli koliko se turista koliko se turista okrenulo kod samog Tabora u nevjerici – Pa kako to da je zatvoren? Zagorje samo po sebi ima ogromnu turističku ponudu, samo je treba dobro plasirati. Ali, isto tako, ne smijemo se sramiti onoga što jesmo. Naši djedovi nisu došli ovamo iz dalekih zemalja, nisu opjevali nikakav kamen ni mreže ni žitna polja. Ali se sigurno nisu ni sramili svoje stare hiže i kleti, svojih grofova i vladara, svojih vinograda i dvoraca.
Zašto se onda danas mi tog sramimo? 
by Lucija Peša
Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript
 Dodati u favorite (81) | Posjeta: 2237
|
